01 · ликовни елементи

Азбука ликовног језика

Све што нацрташ састоји се од неколико основних елемената. Кад их упознаш, цртеж престаје да буде случајан — постаје одлука.

01тачка

Тачка — почетак свега

Тачка је најмањи ликовни елемент: место где се нешто додирне или почиње. Сама не прави облик, али у групи ствара ритам, текстуру и пажњу. Кад је много тачака збијено, око их спаја у површину; кад су ретке, простор „дише“.

Понекад се цела слика гради само тачкама. Такав начин цртања зове се поентилизам.

једна тачка · низ тачака · гомила тачака
Портрет античке бисте састављен од ситних црних тачака — halftone
Цела слика је само тачка. Античка биста исцртана ситним тачкама: где су гушће — тамније, где ређе — светлије. Из далека око спаја тачке у лице и сенку. пређи показивачем преко слике — лупа показује тачке изблиза
02линија

Линија — траг кретања

Линија настаје кад се тачка покрене. Може бити равна, крива, прекинута, дебела, танка, мирна или немирна — и свака носи другачији осећај.

  • Хоризонтала смирује и шири простор.
  • Вертикала даје стабилност и висину.
  • Дијагонала покреће слику и убрзава поглед.
  • Крива уноси мекоту и органски ритам.
вежба Карактер линије мењај линију и гледај шта осећаш
карактер
снага

мирна — равна линија делује сталожено.

03облик

Облик и форма

Облик је дводимензионалан: има контуру и површину — круг, квадрат, троугао. Форма има и запремину: кугла, коцка, ваљак. Да бисмо форму приказали на равном папиру, користимо светлост и сенку.

Основни облици су полазна тачка: скоро сваки сложени цртеж може се свести на круг, квадрат и троугао. Прво тражимо велике облике, па тек онда детаље.

облик има контуру · форма има запремину
04боја

Боја — светлост која се одбија

Основне (примарне) боје су црвена, жута и плава. Њиховим мешањем настају секундарне: наранџаста, зелена и љубичаста.

Топле боје (црвена, наранџаста, жута) делују ближе и живље. Хладне (плава, зелена, љубичаста) делују мирније и даље. Боје на супротним странама круга су комплементарне — једна поред друге, појачавају се.

Свака боја има три особине: нијансу (која је боја), засићење (колико је чиста) и светлост (колико је светла или тамна).

вежба Круг боја кликни на круг и пронађи пар

нијанса: плава · засићење 82%

основна
комплементарна
тријада

Комплементарна је на 180°, а тријада на 120° од изабране нијансе. Пробај да их ставиш једну поред друге — видећеш како „пуцају“.

На екрану боје мешамо као светлост (адитивно), а на папиру као пигмент (суптрактивно). Зато мешавина на екрану није иста као у бојицама.
05текстура

Текстура — осећај површине

Текстура може бити стварна (додирнеш дрво, камен, ткање) или нацртана (визуелна). На цртежу се гради понављањем: шрафуром, тачкањем, укрштеним линијама, мрљама.

шрафура · косе линије · тачкање · укрштене линије

Текстура није исто што и дезен. Дезен се понавља по правилу (пруге, коцке), а текстура опонаша површину и може бити неправилна.

06простор

Простор — дубина на равном папиру

Простор на цртежу може бити плитак или дубок. Дубину градимо на неколико начина:

  • Преклапање — оно што је испред крије оно иза.
  • Величина — ближи објекти су већи.
  • Положај — ниже на папиру делује ближе.
  • Перспектива — линије дубине иду ка тачки нестајања.
  • Ваздушна перспектива — даљина је блеђа и мекша.
тачка нестајања хоризонт
све линије дубине теже једној тачки
07светлост

Светлост и сенка

Светлост открива форму. На лопти разликујемо: светло (најсветлије место), полусенку, сопствену сенку и бачену сенку на подлогу. Извор светлости одређује где је шта.

Валер је количина светлости: од белог, преко сивог, до црног. Кад цртеж нема разлику у валерима, делује спљоштено.

седам валера — од светлости до таме
Мали задатак: стави лопту на сто и упали лампу са стране. Прати где је најсветлије, а где пада сенка. Скицирај то са три оловке — тврдом, средње меком и меком.

Твој први задатак

  • Нацртај у радионици једну сцену само тачкама — дрво, облак или планину.
  • Направи скалу од седам валера и њоме осенчи лопту.
  • Изабери једну топлу и једну хладну боју и направи контраст на малој површини.

Следеће: композиција

Кад знаш елементе, време је да их сложиш тако да слика функционише.

Композиција